Zar druženje samo zbog koristi postoji ?
Želela bih da znam gde je počeo kraj osmeha mog . Da ga pronađem i prigrlim , poljubim i nežno zamolim da stane . Možda mi osmeh vrati , možda nestane tuga . Već danima suze lijem .... Pitajući se da li je moguće da ljudi samo tuđim bolom se hrane .... Pitam se hoće li u meni uvek videti samo korist , usiljeni osmesi i prisiljeno kako si , mi bol stvaraju. Želim da makar jenom voljena iskreno budem. Gušim se u dvoličnosti i licimeriju oko mene , gušim se uu pokušaju da naprave me slepom.
Veliki je teret sumlje i lagano se pretvara u paranoju . Zbog njih takvih možda nevidim ono pravo i ono iskreno. Ne volim što paranoja i nepoverljivost u meni žive. Teško mi je ....
Volela bih da mi neko kaže kako istinu da pronađem.
10 Komentari |
0 Trekbekovi